O Domu Učenika

Крајем 19. и почетком 20. века, прилике за образовање женске деце биле су врло неповољне. Тако је на иницијативу неколицине просветних радница на челу са Даринком Николић, уз несебичну помоћ угледних београдских госпођа 1905. године основано друштво „ Дом Ученица“ са циљем да збрине што више сиромашне деце, пружи им образовање, морално и патриотско васпитање, смештај и исхрану бесплатно или по веома ниској цени. Правила Дома за ученице средњих школа била су одобрена 10. јануара 1905. године од стране Министарства просвете.

Финансијско одржавање Дома, поред помоћи која се добијала од Министарства просвете и београдске општине, помагали су и њени чланови, који су могли бити редовни и почасни чланови , утемељивачи и добротвори попут Ђорђа Вајферта, , Тоше Михајловића , Уроша Предића, Косте Главинића и многих виђених људи тога времена. Бета Вукановић и Марија Мага Магазиновић су у једном периоду радиле у Дому.

Домска управа је 16. октобра 1907. године примила од београдске општине тапију на земљиште у Крунској 8. Камен темељац нове домске зграде положен је 18. августа 1910. године. Дом се 29. новембра 1911.године усељава у своју зграду у Крунској 8, а 1927. године је дозидан трећи спрат.

Краљ Александар је одликовао Дом ученица орденом Светог Саве ꓲꓲꓲ реда за заслуге стечене на хуманитарном (хуманом) и националном пољу.

Како је стално расла потреба за већим капацитетом смештаја, започета је зграда у дворишту у Крунској 8, али је у недостатку средстава завршена почетком 1939. године и у њој је била смештена женска занатска стручна школа са интернатом.

Трећа зграда која нам припада изграђена је из фонда '' Владимир Матијевић'' као шегртски дом. Камен темељац је положен 28. јуна 1931. године у Лазаревићевој 4. Свечано је отворен 1933. године у част 35-годишњице Привредника. Шегрти-питомци, усељавају се ускоро у модерни интернат. Од 1941. године до 1952. сва три објекта су мењала намене, под различитим називима, али у области исте делатности.

Решењем НО бр. 9605 од 30. јула 1952. године добија назив Интернат ученика-ученица учитељске школе, а решењем од 1960. носи назив Дом ученика стручних школа „ Јелица Миловановић“, а данас је назив Дом ученика средњих школа „ Јелица Миловановић“. Тако после више од једног века, кроз разне недаће, ратове, реформе и превирања, Дом опстаје и испуњава своју првобитну сврху и намену, гради и улаже у стварање угледа и одржавање традиције.

Данас је Дом ученика "Jелица Миловановић" један од најугледнијих и најквалитетнијих домова и за своје успехе у раду је добио "Светосавску Похвалницу" као најбоља установа 2002.